ПРИРОДА

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

Река Дунав

Река Дунав која има највећу природну туристичку вредност повезује нашу општину са западном, централном и северном Европом са једне и Црним морем и источном Европом са друге стране. Пружа изузетне могућности развоја излетничког, транзитног, манифестационог а пре свега наутичког туризма.

Ток реке Дунав пролази територијом Општине на дужини од око 35 км (1315 ркм - 1280 ркм), при чему на последњој трећини те дужине територију општине чине обе обале Дунава (Нештин). На том делу пловног пута смештене су 4 марине - привезишта чије локације имају изванредне природне предиспозиције за развој наутичког туризма, а то су:

  • Тиквара на 1298,8 ркм - лева обала
  • Багер 1295 ркм - лева обала
  • Нештински рукавац 1293,5 - десна обала
  • Челарево 1286 - лева обала

Поред тока, својим положајем и природним предиспозицијама намећу се још две локације:

  • Ада Младеново 1300 - лева обала
  • Бачкопаланачки мост на Дунаву 1296,3 - лева обала

Све локације карактерише одвојеност од пловног пута и заштићеност од тока матице (осим Бачкопаланачки мост) што је природна особеност ових локација и ретко се среће на току Дунава на једном релативно кратком потезу. Марине Тиквара и Багер смештене су у тзв басенским проширењима, док су Нештин, Челарево и Ада Младеново у рукавцима. Већина локација има добру комуналну опремљеност осим Младеново и Нештин, тако да постоје основни предуслови за даље повољно инвестирање у ове садржаје и њихово брзо довођење у стање пуне комерцијализације.

Бачка Паланка се налази на 1298. километру. До насеља се долази кроз зелени појас у коме је разливено неколико рукаваца Дунава. Најзначајнији рукавци су "Тиквара" и "Багер". Оба рукавца су пловна за чамце. На 1298,8 километру је улаз у "Тиквару" а унутар рукавца уређена су два привезишта за чамце и велика пешчана плажа. Центар насеља је удаљен око 400 метара од рукавца и пружа широке могућности за снабдевање туриста- наутичара. За јахте са дубљим газом препорука је да се користе привезиште и пристан у каналу "Багер" на 1295. километру. Испод Фрушке горе ток Дунава је испреплетен низом острва: острво Говнеш, Зелено острво, Велика ада, Нештинска ада и други прави су рај за наутичаре и љубитеље риболова.

Парк природе "Тиквара"

Налази се на подручју општине Бачка Паланка уз леву обалу Дунава, протежући се од 1.297 до 1.305 км, површине 508 хектара и 13 ари 57 м2 и у државној је својини. Бачка Паланка је од Новог Сада удаљена 45 км. од Београда 125 км. и смештена је непосредно уз саму државну границу са Републиком Хрватском. - Припадност: Парком природе "Тиквара" управља Јавно предузеће спортско рекреациони центар "Тиквара".

Заштићена природна добра на подручју општине Бачка Паланка

Специјални резерват природе " Карађорђево"

Специјални резерват природе " Карађорђево " се налази у југозападној Бачкој, на подручју средњег тока Дунава, на његовој левој страни, а поред насеља Карађорђево, Младеново, Бач и Бачко Ново Село.

Специјални резерват природе " Карађорђево", у оквиру дефинисаних граница, има укупну површину од 2.955,32,54 хектара од чега је 2.945,9730 ха у државној, 8.59,45 ха у приватној и 0.75,79 ха у свјини других власника. На подручју Специјалног резервата природе " Карађорђево " установљава се

  • Режим заштите ИИ степена, који обухвата подручје Букинског рита, површине 1.316,80,01 ха ; у коме се издваја зона А као локус старих ритских састојина аутохтоних врста дрвећа и гнежђења орла белорепана, површине 8,58,15 ха;
  • Режим заштите ИИИ степена који обухвата комплекс Врањака и Гувништа, површине1.638,52,53 ха
Букински рит

Део Резервата који у вегетацијском погледу представља првенствено шумски комплекс. Ту опстају шумске заједнице које се развијају под утицајем плавних и високих поџемних вода на земљишту уз садашњи и некадашњи ток Дунава. На деловима рита где се плавна вода дуже задржава развијају се заједнице врба и топола док се на оним деловима ван домашаја поплавних вода (греде) или су изложени само краткотрајним поплавама, где је поџемна вода на дубинама већим од 150 цм јављају шумске заједнице храста лужњака и јасена.

Заједнице водених цветница и неке мочварне заједнице представљају изоловане оазе са све ређим врстама као што су бели и жути локвањ, трапа. Иђирот, заштићене као природне реткости јер су доведене на ивицу опстанка. Букински рит је низијско подручје насељено претежно рибама из породице шарана. Ихтионфауну сачињава око 50 врста риба а међу њима најзначајније су : штука, смуђ, сом, шаран, лињак, деверика, караш, кечига и др.

Врањак и Гувниште

Ова два просторно одвојена шумска комплекса су раздвојена садашњом баром Мостонга који је некада био водоток истоимене реке. Овде су омогућени повољни услови опстанка аутохтоних састојина храста као и алохтоних врста (багрем) са њима својственом флором и фауном. Многобројне врсте птица селица, дивље гуске, орао белорепан, црна рода (заштићене као природне реткости), затим велики број животиња: куна златица, куна белица, јазавац, дивља мачка, видра, аутохтоне врсте високе дивљачи: јелен, срна, дивља свиња, алохтоне врсте: јелен лопатар, муфлон, вирџинијски белорепи јелен.

Парк природе "ТИКВАРА"

Подручје природног добра " Тиквара" ставља се под заштиту као значајно природно добро и сврстава се у трећу категорију.

Парк природе " Тиквара" се налази на подручју општине Бачка Паланка, уз леву обалу реке Дунав између км 1296 и км 1304. односно КО град и Нова Паланка.

Површина заштићеног природног добра износи 508,13 ха, док заштитна зона око Парка природе обухвата површину од 332,75 ха.

Парк природе " Тиквара" се налази у јужном делу Бачке на инундационом подручју средњег тока Дунава. Надморска висина се креће од 76 до 80м.

Парк природе "Тиквара" припада категорији низијског подручја ципринидног региона. Насељено је претежно рибама из породице шарана (Цyпринида).

На подручју Парка природе "Тиквара" доминирају шумски екосистеми, мозаичност вегетације који су везани за микроконфигурацију терена и интензитет засипања истог, зависно од режима плавних и поџемних вода, односно испресецаности састојина аутохтоних и антропогених шумских заједница, барама и рукавцима.

Такође на подручју Парка природе " Тиквара" због својих изразитих естетских и научних вредности, као посебно заштићено добро налази се вештачки подигнута састојина мочварног чемпреса заштићена као споменик природе. Ова вештачка састојина налази се поред пута за Дунав У Б.Паланци према некадашњој Илочкој скели подигнута 1942. год. Од првобитно 340 посађених садница данас је у животу остало свега 120 стабала добре виталности. Пошто је то јединствена састојина код нас, јер се као егзотична врста четинара сади једино парковима и као таква представља флористичку реткост за наше поднебље, поред естетске она представља и драгоцен материјал за научна истраживања. Биотоп шума карактеришу пре свега птице дупљарице које изузетни имају повољне услове за гнежђење у старим стаблима аутохтоних врста врба и топола.

Животињске врсте и групе сисара су мање заступљене, јер су услови њиховог опстанка мање повољни од услова за друге животињске врсте. Подручје природног добра Тиквара са својим специфичностима, станиште је већине представника фауне водоземаца Војводине, као и гмизавци који су својим начином живота везани за водена ритска станишта.

Споменик природе "ПАРК ЧЕЛАРЕВСКОГ ДВОРЦА"

Парк челаревског дворца је један од вреднијих представника вртне уметности (архитектуре) XИX века на територији Србије. Типичан је пример мешовитог стила који је доминирао у вртној архитектури тог времена, насталог комбиновањем елемената француског и енглеског стилу. Само врло мали део парка испред и иза дворца је био правилно геометријски обликован у необарокном стилу, о чему сведоче остаци бордуре од шимшира (Буџус семпевиренс) и тисе (Таџус баццата); флористички састав парка је веома разноврстан тако да поред домаћих врста расту и бројне егзотичне чинећи на тај начин дендролошку збирку, организовану у пејзажном стилу. У парку преовлађују кавкасте јеле, дугоивичне јеле, стабла граба, гледичије, храста лужњака, белог јасена, јавора, млеча, клена, тулиповца, мечије леске, Вајмутовог бора, питомог кестена др. Основан је на темељима природне састојине аутохтоне вегетације, што све потврђују очувани примерци стабала бреста и храста као и друге самоникле врсте дрвећа.

За сада није могућа посета Дворцу Дунђерском из XВИИИ века власника Лазара Дунђерског јер тренутно није у функцији због реновирања. Дворац је 1968. године додељен на старање и управу Војвођанском музеју, када је челаревски парк и формално заштићен а сам парк је под старатељством пиваре Царлсберг из Челарева од 02.04.2007. год. Одлуком Скупштине Општине Бачке Паланке, која га је за то време у потпуности средила и уредила. Урађен је и петогодишњи план ревитализације парка.

Специјални резерват природе "БАГРЕМАРА"

Резерват се налази у Војводини, у западној Бачкој, северно од насеља Бачка Паланка. Само станиште је смештено са десне стране пута Бачка Паланка – Оџаци.

На заштићеном подручју Специјалног резервата природе " Багремара" успоставља се режим И и ИИ степена заштите. Од укупно заштићене површине од 117,58 ха, подручје режима:

  • заштите И степена износи 34,8 ха, што износи 29,6 % од укупно заштићене површине.
  • заштите ИИ степена износи 82,78 ха, што износи 70,4 % од укупно заштићене површине.

У заштитну зону ушао је и Парошки пут који раздваја шумско станиште на два дела, а ради поновног повезивања шуме у целину предвиђено је пошумљавање пута. Заштитна зона је успостављена каотампон –зона која спречава ширење негативних утицаја интензивне пољопривредне производње, магистралне путне мреже као и грађевинске зоне насеља Бачке Паланке који окружују шуму.

Скоро 100% површине прекривено је шумом и "Багремара" данас представља културу багрема са врло мало црног ораха и храста лужњака. У њој су очуване типичне и специфичне вредности изворних аутохтоних низијских мешовитих храстових шума са јединим налазом биљне врсте кукурјака у Србији.

Основну вредност резервата представља налаз врсте Ерантхис хyемалис која импресионира своји изгледом током фебруара и марта месеца.У то доба биљка је у свом пуном развоју. Нађена је у култури багрема у већем броју одвојених група. Цвета током фебруара и марта и својим прекрасним златножутим цветовима, са дељеним сивозеленим листовима у пршљену испод цвета, доминира у приземним спрату шумске културе. Такође су присутне навале или мушке папрати (Дрyоптерис филиџ мас) које представљају редак налаз ове врсте у Подунављу Бачке.

Поред богате флоре на овом подручју се очувао већи број врста аутохтоне фауне карактеристичне за низијске храстове шуме, нарочито орнитофауне и антомофауне, уз присуство ретких врста инсеката. Забележене врсте у приземном спрату Багремаре су типични представници храстових шума, што у првом реду потврђује да се ради о шумском станишту.

Парк природе, ИИИ категорије значајно природно добро ("Сл.гласник Општине Жабаљ", бр. 11/2005). Јегричка је некада била природни водоток. Површина добра Парка природе "Јегричка" је 1 144,81 ха, на коме је успостављен режим заштите ИИ и ИИИ степена.Након регулационих радова који су углавном урађени до 1960. год., овај водоток је издељен ана више хидротехничких целина, тако да се данас зове Канал јегричка. Најмањи део овог природног добра налази се на територији општине Бачка Паланка. Он обухвата део каналисаног дела Јегричке од Деспотова према Равном Селу.


TOP

A wonderful serenity has taken possession of my entire soul, like these sweet mornings of spring which I enjoy with my whole heart. I am alone, and feel the charm of existence in this spot, which was created for the bliss of souls like mine.

I am so happy, my dear friend, so absorbed in the exquisite sense of mere tranquil existence, that I neglect my talents. I should be incapable of drawing a single stroke at the present moment; and yet I feel that I never was a greater artist than now.

When, while the lovely valley teems with vapour around me, and the meridian sun strikes the upper surface of the impenetrable foliage of my trees, and but a few stray gleams steal into the inner sanctuary, I throw myself down among the tall grass by the trickling stream; and, as I lie close to the earth, a thousand unknown plants are noticed by me: when I hear the buzz of the little world among the stalks, and grow familiar with the countless indescribable forms of the insects and flies, then I feel the presence of the Almighty, who formed us in his own image.

Duis dictum tristique lacus, id placerat dolor lobortis sed. In nulla lorem, accumsan sed mollis eu, dapibus non sapien. Curabitur eu adipiscing ipsum. Mauris ut dui turpis, vel iaculis est. Morbi molestie fermentum sem quis ultricies. Mauris ac lacinia sapien. Fusce ut enim libero, vitae venenatis arcu. Cras viverra, libero a fringilla gravida, dolor enim cursus turpis, id sodales sem justo sit amet lectus. Fusce ut arcu eu metus lacinia commodo. Proin cursus ornare turpis, et faucibus ipsum egestas ut. Maecenas aliquam suscipit ante non consectetur. Etiam quis metus a dolor vehicula scelerisque.

Nam elementum consequat bibendum. Suspendisse id semper odio. Sed nec leo vel ligula cursus aliquet a nec nulla. Sed eu nulla quam. Etiam quis est ut sapien volutpat vulputate. Cras in purus quis sapien aliquam viverra et volutpat ligula. Vestibulum condimentum ultricies pharetra. Etiam dapibus cursus ligula quis iaculis. Mauris pellentesque dui quis mi fermentum elementum sodales libero consequat. Duis eu elit et dui varius bibendum. Sed interdum nisl in ante sollicitudin id facilisis tortor ullamcorper. Etiam scelerisque leo vel elit venenatis nec condimentum ipsum molestie. In hac habitasse platea dictumst. Sed quis nulla et nibh aliquam cursus vitae quis enim. Maecenas eget risus turpis.